Dr. Milorad Milošević – Brevinac

Čovek koji je otvorio turistička vrata Kopaonika 1929. godine kada je, služivši vojni rok u Sloveniji upoznao čari skijanja i poželeo da sa nekolicinom entuzijasta iz Beograda organizuje prvi skijaški kurs na Kopaoniku, bio je dr. Milorad Milošević Brevinac - etnolog, antropogeograf, publicista, fotograf, pasionirani skijaš.

“Dok smo bili deca 60-ih godina XX veka nama je odlazak na Kopaonik izgledao ovako: Uveče uđemo u voz, putujemo celu noć nas 30-setak dece u zajedničkom vagonu (vođa puta i organizator je moj otac). Negde pred zoru stignemo u Rudnicu podno Kopaonika. Izlazimo iz voza polusanjivi, napolju minus, tovarimo stvari na konje a mi u koloni krećemo put planine prečicom. Dobijemo po parče pršute i hleb, a ponekad i parče čokolade i tako satima do prihvatnog centra na Glogu, gde popadamo od umora, legnemo po klupama i nakon odmora  nastavljamo dalje uz planinu do krajnjeg odredišta, doma Mašinac, gde se smeštamo i već sutradan smo na stazama Kopaonika”.

Spomen bista Milorada Miloševića Brevinca nalazi se ispred opštinske kuće ,,Vila Raška” na Kopaoniku.                                                    

 

Prof. dr Dragana Milošević Brevinac, ćerka

Lokacija

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji, dužine 82,7 km (od 42º43'36" do 43º28'01" severne geografske širine) i širine 63,5 km (od 20º37'09" do 21º24'02" istočne geografske dužine). Prostire se između reka Ibra i Sitnice na zapadu i Laba na jugoistoku. Pruža se razgranatim grebenom pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice na severozapadu, preko niza vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva, Ravnog Kopaonika, oko koga se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom (2017 m), Karaman (1934 m) i Gobelja (1834 m).