Kopaonik - Stecište najboljih smučara

Kopaonik je još od davnina poznat po svojim pejzažima i smučarskim terenima. Osnivanjem smučarskog kluba “Kopaonik“ 1935. godine pružila se mogućnost ljubiteljima belog sporta da uživaju u čarima planine. Jedan od najuspešnijih smučara 50-tih godina bio je Momir Trifunović iz Raške, višestruki prvak Srbije u smučanju na dužu stazu koji je mesto republičkog prvaka zadržao gotovo tri decenije.

Zanimljiv je jedan dogadjaj koji se pamti i dugo prepričava na Kopaoniku. Na orijentacionom takmičenju – Prvenstvo Jugoslavije u smučarskom trčanju od 25 km, sa iskustvom, busolom, topografskim kartama...ali protiv nezapamćene vejavice, magle, vetra... petorica planinara iz Peći nestali su u tajnama Kopaonika i snežnoj oluji. Za ekipu koju su smatrali najiskusnijom i najboljom, niko se u prvi mah nije toliko brinuo. Verovalo se da su našli neku bačiju u kojoj će prenoćiti. U toku narednog dana od ekipe nije bilo ni traga i nekoliko ekipa smučara krenulo je u potragu. Gusta magla i snežna mećava kao i visoki nanosi snega otežavali su potragu. Puna tri dana i dve noći bez hrane, vatre i nade. Vladala je velika zabrinutost medju takmičarima. U međuvremenu na Kopaonik je stigla ekipa planinara Srbije koja se takmičila u Mavrovu na čelu sa mojim ocem Momirom Trifunovićem. Umorni  i neispavani krenuli su u potragu za izgubljenim drugovima i posle višečasovnog traganja ih pronašli. Među planinarima nije bilo povređenih.

Rade Trifunović, sin Momira Trifunovića

Lokacija

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji, dužine 82,7 km (od 42º43'36" do 43º28'01" severne geografske širine) i širine 63,5 km (od 20º37'09" do 21º24'02" istočne geografske dužine). Prostire se između reka Ibra i Sitnice na zapadu i Laba na jugoistoku. Pruža se razgranatim grebenom pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice na severozapadu, preko niza vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva, Ravnog Kopaonika, oko koga se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom (2017 m), Karaman (1934 m) i Gobelja (1834 m).