Na skijama

Početkom marta pre nekoliko godina, kada je proleće stiglo malo pre svog zvaničnog početka, odlučila sam da se svečano oprostim od zime, koja je kalendarski jos uvek trajala. U gradu, ljudi su već odložili zimske jakne i napunili ulice i terase kafića. Sve je bilo u pokretu i vazduh je mirisao na najlepše godišnje doba. Medjutim, nedaleko od ove prolećne idile, još uvek je postojao sneg. Na samo pola sata vožnje od Raške je Kopaonik, gde zima počinje ranije, a završava se tek onda kada sama odluči da je vreme da se povuče. Od kada sam prvi put stala na skije, Kopaonik za mene dobija novu dimenziju. Sećam se da je tog marta planina bila prepuna, vreme lepo, a snega toliko kao da se nikada neće otopiti. Nakon dva ili tri spuštanja niz Karaman greben, odlučila sam da se popnem na najviši vrh Kopaonika.

Približno je reći da je skijanje poput meditacije, gde čoveku osim inspirativnog, oštrog vazduha i bistrih misli ništa više i ne treba. Adrenalin koji proradi, obogati vam dušu i nahrani sva čula. Kada ste na skijama, tada tlo doživljavate potpuno drugačije i imate neobičan osećaj kako je celi svet pod vašim nogama. Taj osećaj vrlo brzo zavolite, jer je neuporediv ni sa jednim drugim i zato je neophodno iskusiti lepote ove ekstremne veštine. Neograničena sloboda misli i pokreta u direktnom kontaktu sa prirodom, čiji je rezultat preplanuli ten, više je nego dovoljno, zar ne?

Kristina Barlov

Lokacija

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji, dužine 82,7 km (od 42º43'36" do 43º28'01" severne geografske širine) i širine 63,5 km (od 20º37'09" do 21º24'02" istočne geografske dužine). Prostire se između reka Ibra i Sitnice na zapadu i Laba na jugoistoku. Pruža se razgranatim grebenom pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice na severozapadu, preko niza vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva, Ravnog Kopaonika, oko koga se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom (2017 m), Karaman (1934 m) i Gobelja (1834 m).