Klima

Klima

 

Kopaonik se nalazi na prelazu primorske ka kontinentalnoj klimi. Od podnožja do vrha Kopaonika, smenjuju se:

 

- nizijska klima (do 300 m),

- klima malih visina (300 – 600 m),

- klima srednjih visina ili subalpska (600 – 1200 m) i

- alpska klima (1200 – 2017 m).

 

Klima Kopaonika obeležena je sa preko 200 sunčanih dana godišnje, zbog čega i nosi naziv ,,planina sunca". Položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečavaju dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom. Snegovi sa izvesnim odstupanjima padaju krajem novembra i traju do meseca maja, prosečno 180-230 dana godišnje. Maksimalna temperatura na Kopaoniku izmerena je u meteorološkoj stanici na Pančićevom vrhu 24. jula 2007. godine i iznosila je 30,0°С, dok je minimalna izmerena temperatura 25. januara 1954. godine iznosila -26,6°С. Zbog povoljne klime, broja sunčanih dana u godini i geomorfološke raznovrsnosti, Kopaonik je izuzetno pogodan za razvoj zimskog, letnjeg, seoskog i banjskog turizma ovog prostora.

Lokacija

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji, dužine 82,7 km (od 42º43'36" do 43º28'01" severne geografske širine) i širine 63,5 km (od 20º37'09" do 21º24'02" istočne geografske dužine). Prostire se između reka Ibra i Sitnice na zapadu i Laba na jugoistoku. Pruža se razgranatim grebenom pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice na severozapadu, preko niza vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva, Ravnog Kopaonika, oko koga se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom (2017 m), Karaman (1934 m) i Gobelja (1834 m).