Rudna bogatstva

Rudna bogatstva

 

Kopaonik je dobio ime po kopanju ruda. Na ovoj planini kopana je ruda pre dolaska Rimljana na ove prostore. Vulkanska aktivnost i vreli mineralni rastopi uzrokovali su promene na stenama usled visokih temperatura i snažnih pritisaka. Tako je nastala ,,Kopaonička rudna oblast“ sa velikim brojem rudnika od najstarijih vremena. Eksploatacija rude bila je uglavnom usmerena na kopanje rude olova i cinka. Od dolaska Sasa u XIII veku pa do sredine XV veka, nastaje procvat rudarstva i srebro je u tom periodu bilo glavni proizvod kopaoničkih rudnika. Zlato je dobijano iz različitih ruda i na razne načine.

 

Po bogatstvu olova i cinka Kopaonik je među prvima u Evropi, a nalazišta ovih metala nalaze se na više od sto lokaliteta na planini. Pored metala gvožđa, olova, cinka, antimona, molibdena i žive, na Kopaoniku ima i retkih minerala: volastonita, fluorita, azbesta i drugih.

Lokacija

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji, dužine 82,7 km (od 42º43'36" do 43º28'01" severne geografske širine) i širine 63,5 km (od 20º37'09" do 21º24'02" istočne geografske dužine). Prostire se između reka Ibra i Sitnice na zapadu i Laba na jugoistoku. Pruža se razgranatim grebenom pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice na severozapadu, preko niza vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva, Ravnog Kopaonika, oko koga se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom (2017 m), Karaman (1934 m) i Gobelja (1834 m).